Ставити у песму све што сада ћутим
Целим бићем својим дрхтавим и гладним
Немогуће - знам - јер то само слутим
Искиданом душом - тренуцима јадним

Проваљена брана небрањеног срца
У њег пушта вале из трептаја расле
Пред њима се оно немоћно копрца
Одају га очи - немирне а згасле

Под олујом сталном ја ћутим и сада
Ћутећи о другом иза искорака -
Јер оловним ногама изгажена нада
Слути жижак среће горе код облака.